Priručnik za kompanije: Korak po korak do nefinansijskog izveštaja

Kao rezultat potrebe da se standardizuje izveštavanje o velikom broju različitih i kompleksnih oblasti, nastaju prvi međunarodni okviri za izveštavanje. Među najpoznatijima i najprihvaćenijima su Međunarodni okvir za integrisano izveštavanje (eng. IIRF), Globalna inicijativa za izveštavanje (eng. GRI) i standardi koje je usvojio Odbor za standarde održivosti u računovodstvu (eng. SASB). Nefinansijsko izveštavanje postaje i predmet regulacije. U tome prednjači Evropska unija, u kojoj je od 2018. godine, nakon transponovanja direktive br. 2014/95/EU u nacionalna zakonodavstva, nefinansijsko izveštavanje postalo obavezno za velike kompanije. Sa usvajanjem Zelenog dogovora u 2020. godini, nefinansijsko izveštavanje još više dobija na značaju, i dolazi do revizije direktive kako bi se poboljšali njeni efekti i pospešila tranzicija ka zelenoj ekonomiji i klimatskoj neutralnosti. U okviru Agen-de Ujedinjenih nacija do 2030. godine, jedini potcilj koji je specifičan za biznis, u okviru Cilja 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, odnosi se na podsticanje velikih kompanija da u svoje cikluse izveštavanja uključuju informacije o održivosti i mere se, u okviru pokazatelja 12.6.1, brojem objavljenih izveštaja o održivosti. Praksa izveštavanja o održivosti počinje nakon 2000. godine i u tesnoj je vezi sa intenzivnim razvojem koncepta društveno odgovornog poslovanja. Prvi izveštaji o održivosti po međunarodno priznatim metodologijama, kao što je GRI, u Srbiji se pojavljuju od 2008. godine. Iako ne postoji objedinjena evidencija, procena je da je do sada, na dobrovoljnoj bazi, dvadesetak velikih kompanija u Srbiji imalo praksu izdavanja izveštaja o održivosti. Oslanjajući se na evropsku uporednu praksu, nefinansijsko izveštavanje uvedeno je u domaće zakonodavstvo usvajanjem izmena i dopuna Zakona o računovodstvu, u oktobru 2019. godine. Zakon je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, sa odloženom primenom određenih odredbi zbog potrebnog vremena za prilagođavanje. Nefinansijsko izveštavanje predstavlja svojevrstan alat, pre svega za same kompanije, kako bi dobro upravljale svojim resursima, pravovremeno planirale i na vreme identifikovale potencijalne rizike po poslovanje. Kao takvo, nefinansijsko izveštavanje podstiče kompanije da implementiraju relevantne procese i time unapređuju svoje poslovanje. Nefinansijsko izveštavanje bitno je prvenstveno za donosioce odluka u samoj kompaniji, a takođe i kao sredstvo koje doprinosi boljoj saradnji i