Jačanje odgovornosti izabranih predstavnika građana u Srbiji (Ljudi na prvom mestu)

i 20. juna 2015. godine na teritoriji republike Srbije bez Kosova i Metohije. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih građana Srbije. Kao istraživački instrument je korišćen upitnik, formiran u saradnji sa donatorom, koji se sastojao od 106 pitanja. Intervjuisanje građana je sprovedeno tehnikom „licem u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom. Prilikom obuke anketara, instruktori su insistirali na sprovođenju i poštovanju dva veoma važna pravila koja, osim samog uzorka, značajno utiču na reprezentativnost istraživanja – poštovanje koraka i pravilo prvog rođendana. Poštovanjem koraka se obezbeđuje da anketar sveobuhvatno pokrije kompletan istraživački punkt, dok se pravilom prvog rođendana isključuje mogućnost da na upitnik odgovaraju samo oni građani koji prvi otvore vrata domaćinstva anketaru. Tako je obezbeđena polna, obrazovna i starosna reprezentativnost ispitanika. Na osnovu metodologije koja je uspostavljena prilikom sprovođenja ovog istraživanja obuhvaćene su sledeće kategorije ispitanika: polna struktura ispitanika (51% žena i 49% muškaraca), starosna struktura ispitanika (18-29, 30-39, 40-49, 50-59, 60-69 i više od 70), obrazovna struktura ispitanika (osnovna škola i manje, dvogodišnja/trogodišnja srednja škola, četvorogodišnja srednja škola, viša škola/fakultet i učenik/student), zanimanje ispitanika (domaćica, poljoprivrednik, NK ili PK radnik, KV ili VK radnik, tehničar, službenik, učenik/student i stručnjak) i ukupna mesecična primanja svih članova domaćinstva (44.080,00 dinara). Građani Srbije smatraju da se država u kojoj žive kreće u lošem pravcu. Nešto više od dve petine ispitanika smatra da zajedno sa svojom porodicom živi nepodnošljivo ili teško podnošljivo, a dve petine građana doživljava sebe kao gubitnika u događanjima koja su obeležila prethodnu deceniju. Među građanima preovlađuju negativna osećanja, te je tako najbrojnija ona grupa ispitanika unutar koje dominiraju strah i zabrinutost. Kao ključne razloge za brigu jedna trećina građana izdvaja hronični nedostatak radnih mesta i nesigurnost postojećeg posla. Neispunjena obećanja kojima su građani bili svedoci u prethodnim godinama, kao i realno sagledavanje situacije u kojoj se zemlja trenutno nalazi, su doveli do toga da više od jedne polovine ispitanika smatra da se problemi sa kojima se Srbija suočava, pa samim tim i nezaposlenost, neće rešiti u narednih pet godina. I pored negativnih iskustava koja su imali sa političkim partijama i političarima, građani i dalje smatraju da su ovi subjekti, zajedno sa političkim institucijama koje kreiraju, ključni faktori rešavanja problema u Srbiji i da se jedino kroz njihovo aktiviranje i rad može poboljšati situacija u zemlji. Kada je re